Proleće je vreme buđenja, rađanja, novih početaka i nadanja. Prvi vesnici proleća (visibaba i ljubičica) stidljivo najavljuju da je zimi došao kraj. Priroda se budi, a sa njom i ljudi. Ljudi su na izlasku iz zimske letargije, željni boravka u prirodi sa mnogo više aktivnosti. Ono što može da ih spreči je takozvani prolećni umor. Ljudsko telo je tokom zime iscrpljeno manjkom svetlosti i jednoličnom ishranom. Tokom hladnog perioda su se nakupile štetne materije koje je potrebno izbaciti iz organizma. Prolećno povrće koje je pravi branilac i obnavljač organizma će telu povratiti snagu.
Slika: eren/flickr.com
Zeleno lisnato povrće je nutritivna bomba. Puno hlorofila, ono pomaže u obnavljanju crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Posto ne sadrži masti, niske je kalorične vrednosti, a bogato biljnim vlaknima koja su neophodna za dobro varenje. Zeleno lisnato povrće najbolje podnosi hladnije vreme te se prvo sadi, a potom ubira.
Pored zelenog lisnatog povrća, među prvima su i rotkvica i mladi luk. Svima nam je poznata mešana prolećna salata od iseckanih rotkvica, mladog luka, zelene salate i začina.
Prolećne bombe nutrijenata
Sremuš je jedan od prvih vesnika proleća. Listovi podsećaju na lišće đurđevka. Ima ukus sličan belom luku i zbog njega je još znan i kao divlji luk. Medvedi ga traže za čišćenje digestvnog trakta nakon dugog zimskog sna, pa odatle i treće ime – medveđi luk.
Konzumiranjem u svežem stanju, najbolje se koriste njegova lekovita svojstva. Pošto je dobar čistač, povoljno deluje na digestivni i kardiovaskularni trakt. Sremuš se u ishrani može koristiti kao i spanać: u pitama, čorbama i prilozima.
Rukola je dobar izvor magnezijuma, koji je neophodan za dobro zdravlje kostiju, imunog sistema i mišića. U svežem stanju, dominira njen ljutkasti ukus, a može se napraviti i kao prilog jelima.
Bosiljak je važan izvor vitamina. Sadrži flavonoide koji štite strukturu ćelije. Odličan je kao začinsko bilje u jelima ili kao dodatak u svežim salatama.
Spanać je bogat izvor vitamina A i K, koji su važni za zdravlje kardiovaskularnog sistema i kostiju. Važan je izvor vitamina C i folne kiseline, koji jačaju imuni sistem i ublažavaju simptome alergija. Najbolje ga je kratko obariti.
Zelena salata koja se uzgaja u proleće, obiluje antioksidantima, dijetalnim vlaknima, vitaminima K i C te folnom kiselinom. Jede se sveža i ne treba je gnječiti, da ne izgubi nežnu hrskavu strukturu.
Kupus je blagodet za digestivni sistem. Vitamin U koji se nalazi u njemu je pravi melem za želudac. Dobar je izvor beta karotena, vitamina C i E, kalijuma, kalcijuma i mangana. Bilo da se jede termički obrađen u nekom jelu ili svež u salati, neće se pogrešiti.
Kelj je kao i kupus, odličan za želudac, ali i za jetru i imuni sistem. Dobar je izvor kalcijuma, gvožđa, vitamina A i C. Sadrži indole (antioksidant), koji sprečavaju karcinom debelog creva, kao i lutein i zeaksantin koji štite mrežnjaču oka od degenerativnih promena.
Rotkvice su odličan izvor vitamina C, kalcijuma i proteina. U kombinaciji sa brokolijem, smanjuju pojavu karcinoma. Rotkvice sadrže enzim koji pospešuje apsorpciju antikarcinogenih jedinjenja koja nalazimo u brokoliju. Takođe, imaju antibakterijsko i antigljivično dejstvo.
Keleraba ima blag, slatkast ukus. Zbog toga je idealna grickalica. Bogata je vitaminom C i kalijumom. Može da se pripremi na bilo koji način. Može da se kuva sa drugim povrćem ili obari sama, da se peče ili priprema punjena.
Mladi luk sadrži antioksidant kvercentin koji ima dejstvo kao antihistamin te je odličan za ublažavanje sezonskih alergija. Kvercetin takođe reguliše krvni pritisak i smanjuje rizik od nastanka srčanih bolesti.
Grašak se takođe ubire među prvim prolećnim povrćem. Njegova sezona je samo dve nedelje te ga treba koristiti u tom period. Jedna šoljica graška će obezbediti dnevne potrebe za vitaminom C. Takođe je bogat i tiaminom (vitamin B1) koji poboljšava raspoloženje i ublažava simptome depresije
Ovde su spomenute samo neke vrste prolećnog povrća i zašto ih uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Uz pomoć plastenika, tokom cele godine je moguće uzgajati sve vrste povrća relativno dobrog kvaliteta. Neke vrste povrća, kao što je paradajz, najbolje je koristiti u sezoni. Van sezone, preporučuje se upotreba pasiranog paradajza i pelata (termički obrađen paradajz u komadima), koji su dostupni u prodavnicama. Kada je termički obrađen, paradajz će najbolje ispoljiti svoje lekovito svojstvo.
Svaka sezona donosi svoje povrće, te ga tako i treba koristiti u ishrani. Kada se prati priroda, ostaje se na pravom putu!
Da li vi vodite računa da kupujete sezonsko povrće? Koje povrće se rado jede u vašoj kući tokom proleća?
Slika: Coral Springs Talk/flickr.com
 Dijana za sebe kaže: “Ja sam nutricionista koji voli da kuva i da šije. Živim iste principe koje zagovaram i preporučujem drugim ljudima, a sve savete dajem iz ličnog iskustva. Moji recepti nisu neka velika otkrića u kuhinji, ali jesu trud koji omogućava da od istih namirnica koje koristimo u svakodnevnim obrocima, napravimo nešto što će izgledati drugačije, biti poznatog ukusa ali zdravo.” Još njenih recepata i saveta pronaćićete na linku Saveti i zdravi recepti. Kontakt: zdravljenadan@gmail.com Telefon: 061 2369 777 Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan. |